МАНАСТИР ЖЕЛЕЗНИК

Манастир Железник налази се близу остатака истоименог средњовековног утврђења у живописним пределима српске Провансе, у сливу Топоничке реке надомак Веле Поља и Миљковца, на само петнаестак минута вожње од центра Ниша. Са благословом Његовог Преосвештенства, Епископа нишког господина Арсенија и уз Божју помоћ започело се са обновом живота Храма Светог Николе, који је изграђен крајем 19. века, на остацима старе средњовековне манастирске цркве, а данас споменика културе Града Ниша.

Историја

Османски извори бележе манастир још 1498. године. Уписан је те године у Нишки пописни дефтер са два калуђера, Јосифом и Јаковом, и две воденице на манастирском поседу. На почетку 16. века, османски попис каже да је од 1516. године, у манастиру само један калуђер, по имену Манасије.

Пола века касније, у пописном дефтеру од 1564. године, манастир је убележен ‘’близу Железника’’ , средњовековног града чији остаци и сада постоје. Пописана су два калуђера, Сава и Никанор, као и две воденице са по два витла. Манастир потиче из предосманског периода, односно из српског средњовековља 14. века. У близини цркве и сада постоји стара воденица са три витла.

Живопис

Крај садашње цркве Светог Николе сачувани су остаци првобитног манастирског храма - део олтарске апсиде са северним и јужним зидом наоса. М. Ђ. Милићевић у Краљевини Србији наводи да је црква, после ослобођења Ниша од Османлија 1878. године, још постојала и да су ‘’ликови светаца добро очувани’’. Црква је према овом сведочанству била живописна.

Археолошка ископавања на терену су изостала и нема прецизних података о времену настанка.

Споменик културе

Црква Светог Николе, са остацима старијег сакралног објекта, стављена је 1983. године под заштиту закона.^[1]

Манастир на мрежама

За контакт и све новости из Манастира ЖЕЛЕЗНИК пратити наш Фејзбук, Твитер или Инстаграм налог.